Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Док ми плаћамо цену њихових акција загађивачи се налазе у врху листа по оствареним профитима и/или приходима.

Како су фирме које послују са фосилним горивима тако успешне? Тако што су маргиналне трошкове производње енергије, трошкове загађења угљен-диоксидом, трошкове промена климе, за које су одговорни пребацили на друштво. Друштво плаћа штету од поплава. Друштво пошумљава спаљене шуме. Друштво плаћа трошкове лечења. Они зарађују.

Такса на угљеник се примењује у случају да друштво жели да урачуна екстерне (маргиналне) трошкове неког производа у цену производа и на тај начин натера произвођача да сноси целокупне трошкове производње.

Циљ таксе је да исправи грешку тржишта и да произвођачи енергије из фосилних горива плате штетне ефекте производње енергије, а не да ту штету плаћа друштво. Такса се наплаћује на фосилна горива на месту њиховог настанка – бушотина, рудник или гранични прелаз и плаћа је произвођач, односно увозник фосилног горива.

С обзиром да се највећи део емисије СО₂ односи на производњу енергије из фосилних горива опорезивање угљеника ће свакако довести до повећања цене производње енергије из фосилних горива. Овако ће се нереално ниске цене енергије из фосилних горива повећати и обновљиви извори енергије ће коначно добити своју шансу.