382

Klimaton 7 – Kako da se otarasimo ugljen-dioksida

U Beogradu je 1. februara održan sedmi po redu Klimaton. Klimaton je po prvi put izašao iz svog standardnog prostora AA kluba. Ovo nije slučajno. Klimaton 7 je organizovan u saradnji sa bankom Societe Generale u njihovoj pametnoj i zelenoj zgradi na Novom Beograd. Ova zgrada otvorena prošle godine je prepuna tehnologija koje unapređuju energetsku efikasnost. Krov zgrade je popločan solarnim panelima, a na parkingu postoje dva punjača na kojima je moguće potpuno besplatno dopuniti baterije električnog automobila. Organizaciju je podržala i Climate Action Network Europe.

Prezentacije sa Klimatona 7 možete preuzeti ovde.

Vladimir Đurđević je istakao da je 2016. godina bila najtoplija godina od kada postoje meteorološka merenja. Prošla godina je bila treća uzastopna najtoplija godina. Od kraja XIX veka do danas globalna prosečna temperatura je porasla za 1°C. Dr Đurđević je uporedio promenu od 1°C sa promenom telesne temperature: „Sa 36°C mi smo savršeno zdravi, ali već sa 37°C počinju problemi, a porast telesne temperature za 4°C je višе nego ozbiljno. Slično je i sa planetom. Površina arktičkog leda je značajno smanjena, a globalni nivo mora za čak 20 cm viši.“ Profesor je upozorio da se Srbija čak brže zagreva od globalnog proseka. Takođe, uočena je preraspodela padavina u našem regionu. Porast od 1°C jeste mnogo i čovečanstvo nije smelo da dozvoli ovakvo otopljavanje. Globalne klimatske promene su posledica povećane emisije CO2 koji će u atmosferi ostati vekovima. “Čovečanstvo poslednjih 150 godina sagorevanjem fosilnih goriva emitovalo CO2 ne razmišljajući mnogo o posledicama i koristeći atmosferu kao kantu za đubre koju niko ne prazni. Zbog toga se koncentracija CO2 u atmosferi povećala za 45%“. Ipak, razvoj obnovljivih izvora energije je doveo do toga da je globalna emisija ugljen-dioksida u poslednje tri godine bila niža nego u pesimističkom scenariju koji vodi ka otopljavanju od 4°C.

387

dr Vladimir Đurđević. Photo: Societe Generale

Viržini Manfroni (Virginie Manfroni) je kao predstavnik Ambasade Francuske održala izlaganje o Pariskom klimatskom sporazumu. Sporazum je usvojen u decembru 2015. godine i nakon ratifikacije više od 55% država-potpisnica veoma brzo, već u novembru 2016. stupio na snagu predstavljajući najbrže potvrđen globalni sporazum u istoriji. To dovoljno govori o važnosti Sporazuma. Pariski sporazum predstavlja globalni okvir za zajedničku međunarodnu klimatsku akciju. Cilj Sporazuma je zajednički (ograničenje porasta temperature na 2°C), a na državama je da na osnovu svojih mogućnosti daju individualni doprinos tom cilju. Srbija je jedna od 75 država koja još uvek nije ratifikovala Pariski sporazum. Očekuje se da to uradi u prvoj polovini 2017. godine. Proces ratifikacije treba da uključi javne debate koje će obuhvatiti glavne aktere kako bi mogle da se ispoštuju obaveze koje time Srbija preuzima. „Srbija nije veliki emiter, ali je neophodno da svako da svoj doprinos u okviru svojih mogućnosti. Tranzicija je moguća i ne izgleda toliko komplikovana kao što je to bilo u početku.“, naglašava g-đa Monfroni. Lokalne akcije su veoma važne, i kao primer g-đa Manforni je navela globalnu akciju „100 projekata za klimu“ koju je sprovela francuska vlada tokom 2016. Jedan od pobednika akcije jeste i Ecoclassroom projekat organizacije Ecoland iz Srbije. Francuska je već počela da primenjuje Pariski sporazum. Od 1. januara 2017. uvedena  je „zelena obaveze Države“ namenjena finansiranju projekata koji doprinose borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine, kao i preusmeravanju finansijskih tokova prema čistim i niskokarbonskim investicijama. Kada je u pitanju globalna primena Sporazuma, Francuska će pružati podršku drugim državama i deliti svoje znanje s njima. Na dilemu u publici oko plana novog američkog predsednika i njegove administracije da se povuče iz Pariskog sporazuma, g-đa Manfroni je rekla da „Sporazum je neopoziv:  Svaka država koja je potpisala sporazum je preuzela obaveze koje je sama odabrala, odnosno za koje se sama odlučila i države su dakle pokrenule svoju energetsku tranziciju u tom pravcu. Obaveze iz Pariskog sporazuma nisu namenjene samo borbi protiv klimatskih promena već i unapređenju kvaliteta života građana“.

397

Viržini Manfroni. Photo: Societe Generale

Organizacija Jedan stepen Srbija je predstavila rezultate istraživanja scenarija tranzicije energetskog sistema Srbije na 100% obnovljive izvore. Projekat koji je sproveden uz saradnju sa šest studenata Univerziteta u Beogradu je za cilj imao procenu potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji, kao i popularizaciju istraživačkog rada u oblasti klimatskih promena među studentima. Đorđe Samardžija iz organizacije Jedan stepen Srbija i vođa projekta je istakao “da su studenti uradili sjajno istraživanje i pokazali izuzetno znanje, kao i volju za učenjem”. Studenti su prezentovali svoja istraživanja iz oblasti upotrebe biomase, energije sunca i vetra kao biogasa i geotermalne energije. Osnovni zaključak istraživanja jeste da Srbija ima dovoljno prirodnih resursa da čitavu svoju ekonomiju pokreće isključivo obnovljivim izvorima energije. Do 2050. godine, a verovatno i pre, Srbija bi mogla potpuno da prestane da koristi ugalj, naftu i gas i da svojim građanima obezbedi čistu energiju čijom se proizvodnjom ne emituje ni CO2 ni druge zagađujuće materije. Istraživanje je obuhvatalo i procenu investicije za tranziciju na 100% obnovljive izvore energije. Investicija za tranziciju koja je modelovana u ovom istraživanju bi iznosili između 92 i 207 milijardi dolara. Predstavnik tima koji je radio na ovom istraživanju je naglasio da „je tranzicija proces koji će trajati i da ova je ovo suma koja bi se ulagala tokom perioda od 30 godina. U tom slučaju ulaganja bi bila u opsegu od 3,1 do 6,9 milijardi godišnje, što je uporedivo sa godišnjim uvećanim zdravstvenim troškovima usled zagađenja iz termocentrala. Kada se ova investicija dalje svede ulaganje po stanovniku dolazimo do cifre od svega 1,1 do 2,5 USD dnevno. Dakle, za cenu jednog ili dva litra benzina ili jedne ili dve pakle cigareta mi možemo ovoj i svim budućim generacijama da obezbedimo izobilje čiste energije“.

Publikaciju u pdf formatu možete preuzeti ovde.

Ana Mileusnić

Ana Mileusnić. Photo: Societe Generale

Dejan Doljak

Dejan Doljak. Photo: Societe Generale

Milica Marković, iz Ekološkog udruženja za zaštitu prirode i okoline EcoLand iz Bajine Bašte predstavila projekat Eco Classroom koji je 2016. godine proglašen za jedan od 100 najboljih ekoloških projekata u svetu. Od 591 prijavljenog projekta na pozivu Francuskog ministarstva za zaštitu životne sredine, projekat Ekološke učionice je, zahvaljujući glasovima ljudi iz celog sveta zauzeo 82. mesto. Ovo je jedini projekat iz Srbije i regiona koji je dobio ovakvu podršku. „Projektom Eco Classroom želimo da izgradimo moderan ekološki objekat, savremenu alternativu tradicionalnoj učionici i novo mesto okupljanja za najmlađe sugrađane. Želimo da promovišemo zelene vrednosti i da razvijamo ekološku svest kod korisnika učionice kroz pružanje mogućnosti za istraživanje i učenje o ekološkim pojmovima. Želja nam je da Ekološka učionica bude rasadnik budućih stručnjaka u ovoj oblasti koji ce nesebično raditi na unapređenju i očuvanju naše lokalne zajednice, države ali i cele planete“, priča Milica o svom projektu. Bajina Bašta je mesto okruženo neverovatnim prirodnim lepotama I bogatstvima koje tim Ecoland-a želi da sačuva za budućnost. Ecoland podstiče decu da tu životnu sredinu očuvaju. „Klimatske promene, ekologija, zaštita životne sredine su pitanja koja što pre treba da budu u centru naše pažnje. Mi smo ovim projektom načinili jedan mali korak. Nadamo se da ćemo u budućnosti uspeti da napravimo potpuno ekološki grad i to je dugoročni cilj kome težimo. Na kraju, većinu važnih stvari u svetu postigli su ljudi koji nisu odustajali kada se činilo da uopšte nema nade, “ ističe Milica Marković.

380

Photo: Societe Generale

382

Photo: Societe Generale

383

Photo: Societe Generale

386

Photo: Societe Generale

392

Photo: Societe Generale

395

Photo: Societe Generale

399

Photo: Societe Generale

401

Photo: Societe Generale

412

Photo: Societe Generale