Klimatska akcija u Srbiji

Rizici klimatskih promena

Usled niskog kapaciteta za prilagođavanje, a izuzetno izložena i osetljiva na klimatske promene, Srbija spada u grupu ugroženih zemalja. [1] Naša ugroženost je potvrđena nekoliko puta u toku poslednjih godina. Usled dugotrajne suše 2012. godine Srbija je bila šesta država na svetu po ugroženosti od klimatskih promena. [2] Nakon poplava iz 2014.  bili smo najugroženija zemlja na svetu sa gubicima procenjenim na 3,3 milijarde dolara (3,4% BDP-a). [3]

Razlozi za klimatsku akciju

Imajući u vidu rizik, neophodno je da Srbija što pre započne rad na ublažavanju klimatskih promena i planskom smanjenju emisije CO2. Prilika za to se  ukazuje već ove godine. U klimatskoj strategiji, čija je izrada u toku, imamo mogućnost da unapredimo nameravani nacionalni doprinos za borbu protiv klimatskih promena (INDC) [4] i definišemo snažnije ciljeve u smanjenju emisija. Ambiciozna klimatska strategija će biti polazna osnova za izmenu čitavog niza nacionalnih i lokalnih strateških dokumenata, pre svega, strategije razvoja energetike, čiji autori predviđaju izgradnju novih kapaciteta na fosilna goriva. Podsećamo, Pariskim klimatskim sporazumom je dogovoreno smanjenje neto globalne emisije GHG na nulu i najavljen kraj ere fosilnih goriva da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 2°C ili još ambicioznijih 1,5°C. Da bi se to ostvarilo neophodno je da svaka država dekarbonizuje svoju ekonomiju u narednih 35-55 godina. [5]

Decenijsko oslanjanje na fosilna goriva, pre svega ugalj je učinilo da ekonomija Srbije bude veoma  energetski intenzivna (trošimo mnogo energije po jedinici BDP-a) i ugljenično intenzivna (emitujemo mnogo CO2 po jedinici BDP-a). Srbija po ovim parametrima zauzima vrlo loše 96., odnosno 157. mesto u svetu [6]. Pored ovoga, srpske termocentrale osim CO2 emituju i velike količine zagađujućih gasova koji dovode do 4 milijarde evra uvećanih dodatnih zdravstvenih troškova godišnje [7]. Imajući u vidu ove podatke, važeća strategija razvoja energetike je neodrživa čak i ako isključimo rizik klimatskih promena.

I pored ovih zabrinjavajućih činjenica Srbija još uvek nije krenula u transformaciju ekonomije i energetskog sektora. Obećanje koja smo dali partnerima iz Energetske zajednice bi moglo pomoći u trasiranju optimalnog razvojnog puta (povećanje udela obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije sa 21,2% u 2009. godini na 27% u 2020. godini). Međutim, taj udeo je u 2015. godini, šest godina nakon stupanja u Energetsku zajednicu, povećan za svega 0,6 procentnih poena na 21,8% [8]. Postavlja se pitanje kako ćemo ispuniti dato obećanje. U isto vreme, Evropa instalira znatno više kapaciteta obnovljive energije nego na fosilna goriva. [9] U 2015. godini u EU-28 zemljama instalirano je 12,8 GW kapaciteta na vetar i 8,5 GW kapaciteta na solarnu energiju, a samo 6,6 GW na fosilna goriva. Pri tome, čak 13,5 GW kapaciteta na ugalj, gas i naftu je ugašeno. U 2016. godini ovaj odnos je bio još veći. Čak 86% novih kapaciteta za proizvodnju električne enegije su predstavljali obnovljivi izvori energije. [10]

Dodatno, Srbija je na prošlogodišnjem sastanku šest država Zapadnog Balkana u okviru Energetske zajednice u Parizu dala obećanje [11] da će unaprediti energetsku efikasnost i primeniti mere podrške za unapređenje održivosti energetskog sistema.

Aktivnosti koje Srbija treba da preduzme u okviru globalne klimatske akcije

Usvajanjem i stupanjem na snagu Pariskog sporazuma diplomate su svoj posao završile. Sada je na ostatku sveta da sprovede odlučnu, brzu i sveobuhvatnu tranziciju na nisko-ugljeničnu energiju u periodu od nekoliko decenija. [5] Ovo će zahtevati globalne političke procese i tehnološke inovacije kakve čovečanstvo do sada nikada nije pokušalo.

U nastavku su dati predlozi kako Srbija može da doprinese ovim globalnim procesima, ali i da smanji energetski i ugljenični intenzitet svoje privrede i na taj način postane znatno konkurentnija ekonomija u decenijama koje dolaze:

  • Nacionalni dijalog o klimatskim promenama
    Izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena je prilika „jednom u generaciji“ da se neodrživa politika oslanjanja na fosilna goriva zameni tranzicijom na nisko-ugljeničnu ekonomiju. Kako klimatske promene utiču na sve elemente društva, „klimatska strategija“ predstavlja viziju razvoja naše države, posebno ekonomije i energetskog sektora. U skladu sa tim je neophodno da u njenoj izradi učestvuje društvo u celini i da državne institucije omoguće da svoj doprinos daju privreda, lokalne samouprave i sami građani.
  • Tranzicija na nisko-ugljeničnu ekonomiju zasnovanu na 100% obnovljivim izvorima energije
    Osim što će omogućiti smanjenje emisije CO2, tranzicija na 100% obnovljive izvore energije će stvoriti uslove za smanjenje zagađenja i izgradnju održivog, decentralizovanog i nezavisnog energetskog sistema koji će unaprediti standard života građana i doneti veliki broj novih poslova.
    Skorašnja istraživanja dve nezavisne grupe pokazuju da su potencijali obnovljivih izvora energije u Srbiji višestruko viši od onih koje prikazuje nacionalna strategija razvoja energetike. Zvanični podaci za raspoložive tehničke potencijale energije vetra i sunca su svega 0,103 mtoe (1,2 TWh) i 0,240 mtoe (2,79 TWh) godišnje. [12]
    U izradi energetskog modela za jugoistočnu Evropu (SEE 2050 Carbon Calculator [13]), SEE Change Net i partnerske organizacije su došle do vrednosti godišnjih potencijala za Srbiju od 35,42 TWh (vetar) i 24,45 TWh (sunce). Do sličnih rezultata došla je i organizacija Jedan stepen Srbija u okviru projekta Alternativni INDC – Srbija bez fosilnih goriva do 2050. godine su 36,9 TWh/god. za vetar i 32,39 TWh/god. za solarnu PV tehnologiju. [14]
    Osim ova dva istraživanja koje su sproveli domaći timovi, dostupne su i procene dve veoma cenjene međunarodne institucije. Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) u svojoj najnovijoj studiji o potencijalu obnovljivih izvora u jugoistočnoj Evropi ukupni kapacitet solarnih elektrana i vetrenjača u Srbiji procenjuje na 12,5 GW koji bi mogli da proizvode električnu energiju koja je cenovno konkurentna električnoj energiji dobijenoj iz uglja. [15] Tim The Soluton Project-a koji se sprovodi na Univerzitetu Stenford procenjuje da Srbija svu svoju energiju 2050. godine može da dobija iz samo tri izvora: sunce, vetar i hidroenergije. Dodatne pozitivne strane ovakve tranzicije bi bile i smanjenje zdravstvenih troškova za 10% BDP-a i stvaranje preko 89.000 novih stalnih radnih mesta. [16]
  • Uvođenje naknade za emisiju ugljen-dioksida
    Klimatske promene se smatraju najvećom greškom tržišta koju je svet ikada video. [17] Ova greška tržišta je omogućila kompanijama koje rade sa fosilnim gorivima da troškove štete usled eksploatacije i korišćenja uglja, nafte i gasa prebace na ostatak društva. Na ovaj način fosilna goriva su prividno jeftinija od obnovljivih izvora energije. Uspostavljanje društvene cene ugljenika, u vidu rastuće naknade za emisiju CO2, i njeno dodavanje na cenu fosilnih goriva ispravlja grešku i omogućava normalno funkcionisanje tržišta poboljšavajući uslove za ulaganja u obnovljive izvore energije. Važan element pri implementaciji naknade za emisiju CO2 jeste da se prihodi od naknade na kraju kalendarske godine u ravnomernim delovima vraćaju građanima tako da naknada ne predstavlja novi porez.
  • Unapređenje obrazovnog sistema
    Trenutno ni jedna zemlja, pa ni Srbija, nema ni približno dovoljno stručnjaka koji bi mogli da podrže tranziciju na nisko-ugljeničnu ekonomiju i prilagođavanje na klimatske promene. Neophodno je u sve nivoe školovanja uključiti predmete koji će obezbediti odgovarajuće znanje i veštine pre svega u oblastima razvoja i instaliranja sistema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, klimatski pametne poljoprivrede, cirkularne ekonomije, održivog transporta i sl.
    Neophodna tranzicija na nisko-ugljeničnu ekonomiju će nepovoljno delovati na sektor fosilnih goriva. Može se očekivati je da će mnoge kompanije u tom sektoru biti ugašene ukoliko se i same ne transformišu, a njihovi zaposleni ostati bez posla. Tranzicija treba da bude pravedna i neophodno je pripremiti programe za prekvalifikacije koji će omogućiti veštine potrebne za rad u sektorima koji imaju budućnost.

Literatura

  1. ENVSEC, UNEP. Climate Change in the West Balkans, 2012 (Dostupno na: http://bit.ly/2g8slCX)
  2. Global Climate Risk Index 2014, 2013 (Dostupno na: http://bit.ly/2gfN1fY)
  3. Global Climate Risk Index 2016, 2015 (Dostupno na: http://bit.ly/2ag8KfX)
  4. Jedan stepen Srbija, CAN Europe, NVO Fraktal, CEKOR. Srpski klimatski plan za Pariz mora biti ambiciozniji, pravičniji i transparentniji, 2015 (dostupno na: http://bit.ly/2iHNXXl)
  5. Jeffrey D. Sachs. Implementing the Paris Climate Agreement – Achieving Deep Decarbonization in the Next Half-century, 2016 (dostupno na: http://bit.ly/2m8R13S)
  6. The World Bank. World Development Indicators: Energy dependency, efficiency and carbon dioxide emissions (dostupno na: http://wdi.worldbank.org/table/3.8, podaci za 2014. godinu)
  7. Neplaćeni zdravstveni račun, 2016 (Dostupno na: http://bit.ly/2yhOyqd)
  8. Energy Community. 2017 Annual Implementation Report on the of the Acquis under the Treaty Establishing the Energy Community. (dostupno na: http://bit.ly/2hWHFUf)
  9. Wind in power – 2015 European statistics. 2016 (Dostupno na: http://bit.ly/2hax9tR)
  10. The Guradian. Almost 90% of new power in Europe from renewable sources in 2016 (Dostupno na: http://bit.ly/2k5SWVF)
  11. Western Balkan 6 Initiative. Western Balkan Sustainable Charter. 2016 (Dostupno na: http://bit.ly/2zuCvXf)
  12. Republika Srbija. Strategija razvoja energetike Republike Srbija do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, 2015 (Dostupno na: http://bit.ly/2zssw78)
  13. SEE Change Net. South East Europe 2050 Calculator. 2016 (Dostupno na: http://bit.ly/2zwiAqT)
  14. Србија без фосилних горива : Алтернативни INDC : алтернативни сценарио развоја енергетског сектора до 2050.године – транзиција на 100% обновљиве изворе енергије / [уредник Ђорђе Самарџија]. – Београд : Један степен Србија, 2017 (Београд : Досије студио) (dostupno na: http://jedanstepen.org/wp-content/uploads/2017/02/Jedan-stepen-Alternativni-INDC.pdf)
  15. Cost-competetive Renewable Power Generation: Potential across South East Europe (dostupno na: http://bit.ly/2jfBElc)
  16. http://thesolutionsproject.org/
  17. Nicholas Stern. Stern Review: The Economics of Climate Change, 2006 (dostupno na: http://bit.ly/1KTecks)