Srbija da prestane da investira u ugalj, poručeno sa skupa u okviru obeležavanja evropske nedelje održive energije

9. jun 2015, Beograd

U okviru obeležavanja Evropske nedelje održive energije (EUSEW, EU Sustainable Energy Week) Jedan stepen Srbija, Climate Action Network Europe i Fondacija Heinrich Boell (Kancelarija Srbija, Crna Gora, Kosovo) organizovali su radionicu “(De)investiranje u energetskom sektoru”.

Prezentacije sa radionice možete preuzeti ovde.

Na skupu su predstavljena svetska i evropska kretanja u energetskom sektoru, koja se kreću u pravcu napuštanja investicija u ugalj. Kako bi se klimatske promene ublažile i ograničilo globalno zagrevanje, neophodno je smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Kako bi se to postiglo, potrebna je transformacija energetskog sektora baziranog na potrošnji fosilnih goriva (nafta, gas i ugalj) i prelazak na obnovljive izvore energije, uz punu primenu mera energetske efikasnosti. Ovaj proces transformacije već uveliko traje u svetu, pa tako svake godine raste broj instaliranih solarnih panela i vetro-turbina. Ceo proces se odvija uz podršku privatnog sektora i međunarodnih finansijskih institucija.

WP_20150608_008

Na početku skupa učesnici su upoznati sa naučnim činjenicama o uzrocima i posledicama klimatskih promena. Tom prilikom dr Vladimir Đurđević (Institut za meteorologiju) je prikazao scenarije buduće klime ukoliko čovečanstvo ne pruži odgovarajući odgovor na izazove klimatskih promena. Da bi se zagrevanje ograničilo na 2°C svet mora da ostane u okviru ugljeničnog budžeta (carbon budget), tj. akumulirane količine ugljenika u atmosferi kao posledice spaljivanja fosilnih goriva od početka industrijske revolucije. Globalni ugljenični budžet iznosi oko 1000 milijardi tona ugljenika. Do sada je potrošeno oko 45% budžeta. Ukoliko se trend emisije nastavi čovečanstvo će potrošiti čitav budžet za oko 20 godina, a zagrevanje će preći 2°C što će aktivirati određene povratne sprege koje će dovesti u opasnost opstanak čitave civilizacije. U roku od 20 godina moramo da prestanemo da spaljujemo fosilna goriva i potpuno transformišemo sistem za proizvodnju energije. Ukoliko želimo da sačuvamo klimu 88% poznatih rezervi uglja mora da ostane pod zemljom, poručuje dr Đurđević.

Ugljenični budžet ubrzano postaje centralna tema razgovara u poslovnim krugovima. Nisu u pitanju samo etičke konsekvence bavljenja fosilnim gorivima već za deinvestiranje postoje i racionalni poslovni razlozi. Kompanije koje se bave fosilnim gorivima u rezervama imaju 2700 milijardi tona ugljenika i njihova vrednost na berzi je zasnovana na planu da potroše sav taj ugalj, naftu i gas. Međutim, to je skoro pet puta više od ugljeničnog budžeta koji nam je prestao, izjavila je Dragana Mileusnić iz Climate Action Network Europe (CAN-E). Kada svetske vlade donesu odluku o globalnoj akciji na ublažavanju klimatskih promena kompanije koje se bave fosilnim gorivima neće biti u mogućnosti da sprovedu svoj biznis plan. Ugljenični mehur (carbon bubble) će pući što će dovesti do krize veće nego globalna finansijska kriza iz 2008. godine. Globalni pokret za deinvestiranje je započeo pre tri godine i nakon uspeha na američkim i britanskim univerzitetima, zadužbinama i religijskim zajednicama zahvata i poslovni svet. Sve više investicionih i penzionih fondova razmatra deinvestiranje iz fosilnih goriva ili je to već uradilo. Poslednja vest je da je najveći investicioni fond na svetu, norveški penzioni fond, doneo odluku da se oslobodi akcija kompanija koje posluju sa ugljem.

Ugljenični budžet i reserve na koje računaju kompanije koje proizvode fosilna goriva

Često možemo da čujem oda su obnovljivi izvori enegije skupi, tj. skuplji od fosilnih goriva i da je to razlog zašto ne možemo da transformišemo energetski sektor. Međutim, u takvim diskusijama se zanemaruju štete usled korišćenja fosilnih goriva kao što su zagađenje vode, vazduha i zemljišta, a koje dovode do ogromnih zdravstvenih troškova. Kompanije koje se bave fosilnim gorivima su privatizovale profit, ali su socijalizovale troškove. Troškove zagađenja plaća društvo. Države i kompanije u sve većem broju razmatraju uspostavljanje takse na ugljenik kao ekonomskog mehanizma koji će omogućiti ispravku ove, kako ju je poznati britanski ekonomista ser Nikolas Štern nazvao, “najveće greške tržišta u istoriji sveta”. Uvođenje takse na ugljenik će omogućiti da fosilna goriva dobiju svoju pravu ekonomsku cenu, a ona je značajno viša od cene obnovljive energije. U tom momentu dileme za investiture više neće biti i ulaganja u obnovljivu energiju će biti preferirana opcija. Prihodi od takse na ugljenik bi se podelii na ravnomerne delove građanima ili bi se koristili za smanjenje drugih poreza kao što su porez na zaradu ili imovinu što će svakako pozitivno delovati na ekonomiju. Treba da oporezujemo loše stvari kao što je zagađenje, a ne dobre kao što je rad. Na ovaj način taksa na ugljenik ni ne bi bila novi namet, izjavio je Đorđe Samardžija iz organizacije Jedan stepen Srbija.

WP_20150608_010

Na pitanja kakve sve prepreke u Srbiji očekuju investitore u obnovljive izvore energije odgovor je dao Aleksandar Macura, ekspert za energetske politike iz RES fondacije. Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti Srbija je među najlošije ocenjenim državama kada su u pitanju kriterijumi koji su značajni za donošenje poslovnih odluka poput zaštite prava manjinskih akcionara ili efikasnosti rešavanja sporova. Srbija još uvek ne zna kolikim potencijalom obnovljive energije raspolaže. Tržište energije kojim kao finalni potrošači dominiraju domaćinstva (većinom slabo platežna), kao i neplatiše iz sektora industrije sigurno ne uliva poverenje da će investicija biti isplativa. Pristupanje Energetskoj uniji nudi priliku za unapređenje postojećeg zakonodavstva, usvajanje tržišnih pravila i izgradnju infrastrukture koja bi omogućila bolju iskorišćenost obnovljivih izvora energije. Ulaganja u obnovljive izvore energije kako bi se postigao cilj smanjenja emisije za 40% do 2030. godine će čak biti manja od troškova zanavljanja postojeće zastarele energetske infrastrukture.

Energetska efikasnost je najefektivniji i najekonomičniji pristup za smanjenje utroška fosilnih goriva i redukciju emisija gasova staklene bašte, naročito u kratkoročnom i srednjeročnom periodu, poručuje dr Nikola Tanasić sa Mašinskog fakulteta. Sistemi u okviru industrijskih postojenja gde je moguće unaprediti energetsku efikasnost obuhvataju energetske izvore (kotlarnice, kogenerativna postrojenja), sisteme za grejanje i hlađenje, sisteme za komprimovani vazduh, sisteme snabdevanja električnom energijom sa potrošačima (el. motorni pogoni, osvetljenje i dr.), proizvodni procesi (usavršavanje tehnologije, uvođenje energetski efikasnije opreme i dr.), kao i informisanost i obuku kadrova. Ulaganje u projekte energetske efikasnosti se u proseku isplati već kroz nekoliko godina.

Borba protiv klimatskih promena je jedan od prioriteta Evropske investiocione banke (EIB), izjavio je Andreas Beikos, direktor kancelarije EIB u Srbiji, prilikom predstavljanja klimatske politike ove banke i procedura koje prate investiranje u tehnologije za smanjenje emisije. Projekti koje finansira EIB moraju da ispune određeni broj ekoloških i društvenih standarda koji su usaglašeni sa odgovarajućim politikama Evropske unije, a čiji je cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti. Interni pravilnici EIB-a zahtevaju da banka ulaže najmanje 25% sredstava u projekte koji za cilj imaju klimatsku akciju.

Srbija ima značajne potencijale za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koji nisu iskorišćeni. Takođe, srpska privreda je zbog neefikasnih procesa, zastarele tehnologije i oslanjanja na ugalj jedna od energetski najintenzivinih u svetu. Zbog toga, promena energetskog sistema neće biti jednostavna, ali nudi brojne prilike za investiranje, rekao je na kraju skupa Đorđe Samardžija ispred organizacije Jedan stepen Srbija.